MEDIAkopiranje

U Maju 1994. Sony i Philips su objavili da ce u zajedno ucestvovati u izradi i razvoju novog visoko osetljivog medijuma popularnijeg kao Digitalni Video Disk (DVD)(Dwyer). Ova tehnlogija zamisljena je kao naslednik kompakt diska (CD-ROM) za kompjutere, zamena za VHS kasete i laserdisc u industriji zabave. Disk iste velicine ali 5 do 10 puta veceg kapaciteta bi bio vrlo koristan. Distribucija velikih igrica koje su dolazile na nekoliko CD mogle bi da se stavljaju na jedan disk. DVD-audio bi doneo veliki napredak CD-audio disku. Gledanje filmova koje je zahtevalo okretanje laserdiska moglo bi da bude mnogo jednostavnije sa jos boljim kvalitetom.

Izrada nove tehnologije odmah je donela probleme politicke prirode. Toshiba i Warner Home Entertainment najavili su svoj projekta za izradu slicnog,ali specificno drugacijeg diska (Dwyer) ova dva proizvodjaca ubrzo su primetili da bi trziste za potecijalne licence za nove tehnologije bilo neprihvatljivo ili ne kompatibilno za dve vrste DVD diskova. Organizacije kao sto su Hollywood Digital Video Disc Advisory Group su takodje imale interes u izradi ove tehnlogije. Distributeri filmova takodje su pocele da traze da se odmah u osnovu diska uvede zastita od neovlascenog kopiranja. U pocetku je izgledalo da svako zeli da odluci o metodu video i audio kompresije koja ce se koristitikao i detaljima DVD specifikacije. Sve ove stvari dovele su do toga da je tehnologija odlagana sve dok se nije postiglo jedno prosto resenje.

Soni je bio prvi koji je imao prezentaciju DVD tehnologije u januaru 1995. Tada je DVD dobio najvisu ocenu uz komentar da su boje i kvalitet daleko bolje od svega do sada prezentovanog. Ali primeceno je jos je sam oblik diska i velicina u svemu ista kao CD takoda bi bile potrebne minimalne promene procesa proizvodnje vec postojecih fabrika. Tada je promovisana i dual-layer tehnologija koja je omogucavala diskove kapaciteta 7.4Gb

Tri nedelje kasnije 24. Januara u Beverli Hilsu,Time Warner i Toshiba su imali svoju konferenciju za stampu u kojoj su najavli svoju verziju DVD. Tada je postojalo nekoliko razlika izmedju ova dva diska. Kao prvo Toshibin disk je bio duble-sided tako da je imao kapacitet od 10Gb (5+5) takodje Toshibin disk je bio tanji ali sa boljom podlogom nego sto je Sony ikada napravio,jos jedan kvalitet koji je bio na strain Toshibe je bio taj sto za tanje diskove treba krace vreme za proisvodnju.

U prolece 1995. konflikt izmedju dva istrazivacka tima je bio na vrhuncu kada je Toshiba izbacila svoj dual layer SD disk (super density). Razlike izmedju Matsushita, Thomson,Hitachi, Pioneer, MCA, and MGM/UA sa jedne i Apple, Compaq, Fujitsu, HP, IBM, and Microsoft sa druge rezurtiralo je tome da one odbiju da private dvostruki standard i nateralo je Sony,Philips i Toshibu da se ujedine i daju najbolje od svega sto imaju kako bi napravili DVD.

Ovaj sporazum je bio jako delotvoran na polju medjosobne razmene tehnologija. Toshibin SD disk sa svojom debljinom i velikom osetljivocu u kombinaciji sa Sonyjevom metodom kodiranja podataka EFM Plus.

Philips i Sony su se odrekli svojeg MMCD formata i presli na Toshibin SD format sa dve modifikacije Jedna od modifikacija je bila promena koda za zapisivanje podataka koji je bio 6% manje efikasan od starog ali je bio mnogo kvalitetniji. Tako da je kapacitet pao sa pocetnih 5Gb na 4.7Gb velika prednost ovog nacina zapisivanja je bila bolja izdrzljivost na ogrebotine i otiske pristiju. Rezultat toga je bio DVD 1.0 koji je prestavljen 1995 godine. i finaliziran u Septembru 1996.

Prvi dvd plejeri i diskovi su postali dostupni u Novembru 1996. u Japanu, u martu 1997. u SAD,1998. u Evropi i 1999. u Australiji.Do 2003. godine prodaja i izdavanje DVD je pretekla VHS. Glavni proizvodjaci VHS kaseta najavili su okoncavanje proizvodnje za 2005. godinu. Sve u korist mnogo popularnijeg DVD diska.