MEDIAkopiranje

Kao izumitelj kompakt diska,najpopularnijeg medijuma u svetu nikada nije bio naveden jedan covek jer ni jedan nije ucestvovao u smisljanju i razvoju svakog dela kompakt diska. Najveci doprinos je dao izumitelj Dzejms Rasel,koji je 1965 imao inspiraciju o revolucionarnoj ideji koju je skicirao na papir to je po njemu bio idealniji nacin za cuvanje muzike od vinilskih ploca,Raselova vizionarska ideja o sistemu gde se muzika snima i slusa bez fizickog kontakta izmedju delova je i sada osnova kompakt diska. Tokom vremena njegova ideja je bila razradjivana i dalje razvijana. Kompakt disk je ustvari adaptacija vise razlicitih tehnologija laser *1960, digitalni zapis *1967 i tehnologija optickog diska *1970. Rasel se trudio da pribavi interes velikih investitora na pocetku Sony-ja i ostalih koji su shvatili potencijal i koji su otkupili licencu za CD-ROM tehnologiju.

Razvoj

Sa podrskom velikih kompanija,tehnologija se dalje razvijala i popravljala do nivoa kada je bila zrela za trziste. U 1978 Polygram,(deo Philips kompanije) odlucila je da je polikarbonat idealan materijal za izradu CD. Mnostvo drugih odluka je doneseno te godine,kao sto je obim diska (115mm) i vrsta lasera koja koja ce biti koristena u CD plejerima. Takodje je doneta odluka da se podaci na CD nanose od sredine ka spolja u neprekidnoj spirali. 1979 prototip CD je demonstriran u Evropi i Japanu. Sony se tada slozio da udje u saradnju sa Philipsom i tada je napravljen kompromis o standardnom uzorku zvuka od 44.1kHz, i izbor je pao na 16-bitni audio. Obim dikska je povecan sa 115mm na 120mm tako da bi moglo da stane 74 minuta muzike.

Kompakt disk je prvi put ugledao svetlost dana 15 godina nakon pronalaska, kada je Philips izdao saopstenje 17. Maja 1978. Novi standard koji su trazlili Philips I Sony 1980. nazvan je “Crvena knjiga”,ona je bila kolekcija knjiga koje su sadrzavale tehnicke specifikacije za sve CD I CD-ROM formate. Taj standard nije besplatan,i njegova licenca (poznatija kao IEC 60908) mora se kupiti od Philipsa po ceni od 210$. Godine 1981,Matsusita prihvata novi CD standard i saradnja dve firme Philips i Sony zavrsava se kada su obe bile spremne za proizvodnju 1982.

Kompakt disk se proizvodi od 1.2mm debele polikarbonatne plastike teske oko 16 grama. Tanak sloj aluminijuma se nanosi na povrsinu praveci je reflektivnom. Podaci na CD se nanose u spiralnoj traci po povrsini gornjeg sloja polikarbonata. Digitalni podaci pocinju na sredisnjem delu CD i nastavljaju se prema ivicama,dozvoljavajuci fleksibilnost i mnostvo razlicitih oblika diskova koji mogu da se proizvode. Najcesci CD je 12 cm u precniku.

CD plejeri

Sony je predstavio svoj prvi plejer CDP-101 u Oktobru 1982. godine. Prodavao se po ceni od 900$ Nakon ovog prvog plejera format kompakt diska se brzo prosirio i stekao je veliku popularnostu Japanu I Evropi. U pocetku su kompakt diskovi bili jako skupi sa cenom od 30$. Tada su se CD-ovi proizvodili u samo dve fabrike na celom svetu.

Ubrzo nakon toga nastalo je jos dosta fabrika diskova tako da im je cena pala prvo na 25$ a odmah posle toga na 20$. Kako je kapital ulazio uskoro se pojavilo oko 40 fabrika. Hitachi je takodje izdao svoj prvi CD plejer u 1982. prodao je cak 6000 komada. Za to vreme Sonijev CD plajer je prodat u nezamislivih 20 000 primeraka. U to vreme bilo je moguce kupiti oko 50 muzickih naslova oni su uglavnom bili clasici,jazz,rock i pop Prvi muzicki CD koji je izdat bio je -52.ulica od Billy Joel- Krajem 1982. vec je 100 razlicitih naslova bilo na trzistu. Nova tehnologija je dosla u SAD u prolece 1983. kada su prototipovi CD bili prikazani. Te godine prodato je 30 000 plejera i 800 000 muzickih CD-ova.

Portabl CD plejeri

Portabl CD plejeri su napravljeni ssredinom 80tih. Ali nisu stekli popularnost do 1990-te kada je predstavljena anti-skip tehnologija. Prvi Sony portabl CD player je bio Discman D-50 koji je predstavljen u Novembru 1984. godine. Kasnije je ime promenjeno iz Discman u CD walkman. Mnogi proizvodjaci su pratili korake Sony-ja i pokusavali su da naprave svoje portabl CD plajere medjutim najvecu popularnost su stekli tek 1997. godine kada su poceli da ugradjuju ESP (Electronic Skip Protection) sistem za elektronsku kontrolu preskakanja diska,koja je omogucila rad u najtezim uslovima.

Prodaja i produkcija LP ploca pocela je da stagnira i opada 1988. godine i od tada je CD produkcija primarna u svetu muzike. Od tada je CD standardni format za zapis audio podataka.

CD i kompjuteri

Ubrzo nakon toga multimedijalni podaci dolaze do miliona ljudi preko personalnih racunara. U septembru 1987, Microsoft je napravio prvi softver na CD-ROM (The Microsoft Bookshelf) u januaru 1991. Commodore je predstavio CDTV (Commodore Dynamic Total Vision) koji je dostavljan sa CD-ROM plejerom i koji je kostao samo 1000$, Apple je 1992. predstavio svoj prvi Macintosh sa CD citacem. U ostatku 90-tih CD-ROM je postao standard za personalne kompjutere a sam CD je postao medij na koji su rezani atlasi,recnici i enciklopedije. Kompjuterski magazini su presli sa flopi diskova od 1.44Mb na kompakt diskove kapaciteta 700Mb.